Trent park, zamak u kome su uživali zarobljeni nemački oficiri

Drugi svetski rat ostavio nam je zastrašujuća saznanja o tretmanu zarobljenika, sadističkim ispitivanjima u kojima je prednjačio nemački Gestapo, a sve sa ciljem da se od neprijatelja izvuku važne informacije od kojih možda zavisi sudbina rata i životi naših sunarodnika. Iz jednog londonskog zamka, međutim, dolazi nam sasvim suprotna ratna priča: zarobljeni oficiri tretirani su kao gospoda, imali su više nego pristojne uslove za život, niko ih nije maltretirao, čak ni ispitivao - a sve kako bi u opuštenoj atmosferi progovorili o svojim vojničkim saznanjima.

Pitate se da li je ova ideja uspela?

Lepote Trent Parka

Britanska obaveštajna služba sprovela je ovu akciju kao deo šire zamišljenog plana, koji je obuhvatao više lokacija. Jedna od njih bio je Trent Park, prelepi zamak sa imanjem u severnom Londonu. U ovoj plemićkoj kući formiran je logor za dugotrajni smeštaj nacističkih generala i drugih visokih oficira.

Formalno zarobljenik bi na samom početku zaista bio ispitan, kako bi se videlo na koji način govori, da li sarađuje i koliko je spreman da kaže. Naravno i da se oseti kao ratni zarobljenik.

Međutim, Trent Park je bio zaista prijatno mesto. Visoki nemački oficiri imali su pristojne sobe, koristili su zajedničke prostorije, imali na raspolaganju radio i knjige iz biblioteke. Imali su pravo na šetnje, mogućnost da kupuju sitne potrepštine i što je prilično važno, ima li su veliku količinu slobodnog vremena. Prostor jeste bio zaštićen rešetkama i ograđen, ali nije odavao atmosferu klasičnog zatvora, a kamoli mesta u kome se primenjuje tortura prema neprijateljima.

Kombinacija prisluškivanja i razgovaranja

U pozadini Englezi su zapravo ispleli vrlo suptilnu i kreativnu mrežu u koju su lovili neoprezne i opuštene Nemce. Većina soba bila je ozvučena skrivenim mikrofonima. Jedan broj službenika imao je zadatak da sluša razgovore ili preslušava snimke, a mnogi od njih bili su emigranti ili Jevreji kojima je nemački jezik bio kao maternji.

Prislušna tehnika nije uopšte bila jedini, možda ni prioritetni način prikupljanja informacija. Sa oficirima su Britanci vodili opuštene razgovore. U šetnji bi im nabacivali nešto što znaju o nemačkim ratnim aktivnostima, čekali reakciju, ili kasnije pratili putem snimaka šta bi oficir pričao kolegama kad se vrati u svoju sobu.

Kao što rekosmo, vremena su imali napretek, a atmosfera je bila opuštena i razgovor među nemačkim oficirima vodio se sa vrlo malo ustručavanja. Generali bi tada izgovorili baš ono što nisu rekli engleskim obaveštajcima.

Nehotična priznanja nemačkih generala

Zahvaljujući specifičnim metodama Trent parka Britanci su čuli veoma interesantne razgovore nekih od najviših Hitlerovih oficira. Snimljena je izjava generala Hansa Kramera da su Nemci agresori, da su sve započeli („ponašali smo se kao životinje“). General Fon Šoltic rekao je kolegi po činu Fon Tomi da je „likvidacija Jevreja najteži posao koji je morao da obavi“. Za razumevanje čitave priče važno je primetiti da ovo nisu izjave sa posleratnim suđenja, niti naknadna istorijska pamet,već citati nemačkih generala dati u punom jeku Drugog svetskog rata, kada je istinu o širini nacističkih zlodela tek trebalo utvrditi i dokazati.

Trent park nije ostavio samo bogatu arhivu (na hiljade sačuvanih protokola koji su sačuvani kao relevantni, svi banalni razgovori su odbačeni), već je proizveo i vrlo konkretnu akciju. Prisluškivani razgovori dali su potvrdu da nemačka razvija moćan raketni program, prve rakete dugog dometa za koje je jedan od generala rekao da „lete 15 kilometara kroz stratosferu“.

Sem potvrde razvoja raketnog programa, zloglasne rakete V-2, Englezi i njihovi saveznici dobili su i važna saznanja iz prve ruke o počinjenim ratnim zločinima. Oficiri su međusobno pričali o Istočnom frontu, streljanju zarobljenika, deportacijama, Jevrejima i masovnim ubistvima. Snimci su, po mišljenju nekih istoričara, dali direktne dokaze o umešanosti pojedinih nemačkih oficira u ratne zločine, odnosno o saznanjima koje su oficiri imali.

Psihološke igre i igrice

Englesko majstorstvo u širokoj obaveštajnoj operaciji najviše se ogleda u proceni da će bez prisile i torture, stvaranjem specifične atmosfere i nizom veštih malih koraka saznati mnogo više o ratnim planovima Vermahta. Potvrdilo se da će ono što čovek tvrdoglavo skriva tokom ispitivanja lako ispričati u opuštenom razgovoru, posebno ako je preko puta kolega i neko sa kim deli vojničku i ratnu karijeru. Među sagovornicima je postojala kolegijalna otvorenost, ali istovremeno i potreba da se pokaže „gde si bio“ i da znaš kako stvari funkcionišu. Upravo ono što je engleskim obaveštajcima bilo potrebno.

Komfor Trent parka naravno nije nastao iz humanosti ili želje da se nešto učini za neprijateljske oficire. Britanci su bili svesni da zatvorska atmosfera, izolovanost, strah i stalna ispitivanja drže čoveka na maksimalnom oprezu. Stari engleski zamak učinio je upravo suprotno: da se „gosti“ opuste, da imaju puno vremena koje treba popuniti, a čime se lakše troši vreme nego dugim razgovorima na zajedničke teme.

Saveznici će u kasnijoj fazi rata uspešno bombardovati Peneminde, mesto na severu Nemačke koje je bilo sedište i srce nemačkog raketnog programa. Zamisao Trent parka nije jedini engleski obaveštajni projekat, ali sigurno jeste doprineo jednoj od najvažnijih akcija protiv nacističke Nemačke.